Događaj otvara pitanje kako veštačka inteligencija menja način na koji ljudi razmišljaju, uče i funkcionišu. Kroz dva razgovora, publika će imati priliku da prati diskusije o kreativnosti, empatiji, mentalnom razvoju, ulozi ljudskog napora i odnosu čoveka i veštačke inteligencije.
Kontekst
Događaj se organizuje u okviru AI Week-a, nedelje posvećene veštačkoj inteligenciji koja okuplja entuzijaste, stručnjake i inovatore iz različitih oblasti. Ovaj događaj pruža priliku učesnicima da se povežu, razmene ideje i doprinesu razvoju AI zajednice u regionu.
Voditelji Mihajlo Majiga i Aleksandar Gligorijević osvrću se na prošlogodišnji AI Hackathon i najavljuju ovogodišnji AI Week u Srbiji, inspirisan njujorškim Tech Week-om. Objašnjavaju da se događaj održava 25. maja, što je ujedno i “Geek Pride Day” (Dan štrebera).
Najavljuju se glavni gosti panela: Đorđe Maričić (stručnjak za komunikaciju i preduzetnik) i dr Ljubiša Bojić, sa kojima će razgovarati o odnosu prirodne i veštačke inteligencije i o tome kako AI utiče na ljudski mozak.
Prvi razgovor: Aleksandar sa Đorđem Maričićem
Đorđe objašnjava svoj pogled na tremu i fokus, kao i to kako on lično koristi AI: primarno kao alat za strukturiranje misli, organizaciju procesa i brže dolaženje do informacija kako bi ljudski mozak mogao da radi efikasnije.
Kao komunikolog, Đorđe govori o važnosti dobro osmišljene komunikacije sa AI-jem (pisanje promptova) i ističe kako mu smeta što AI često previše “podilazi” korisnicima i stvara lažan osećaj empatije.
Ističe važnost kritičkog razmišljanja – AI koristi kako bi dobio inspiraciju za postavljanje pravih pitanja, ali sve važne informacije (poput medicinskih nalaza) uvek proverava sa stvarnim stručnjacima.
Đorđe definiše prirodnu inteligenciju kao sposobnost analize, postavljanja pitanja, izazivanja autoriteta i preispitivanja informacija, naglašavajući da nam je ključna volja da razmišljamo sopstvenom glavom.
Razgovara se o ljudskoj ranjivosti i važnosti fizičkog kontakta i povjerenja među ljudima, što AI nikada ne može da zameni.
Analizira se slajd ljudskog mozga (NBI model – leve i desne hemisfere). Đorđe objašnjava različite kvadrante razmišljanja (kognitivni/logički i afektivni/kreativni) i kako nam AI može pomoći da strukturiramo odgovore na ključna pitanja (Šta, Kako, Zašto, Ko).
Ističe da kreativnost ne pripada samo jednoj hemisferi, već proizlazi iz odsustva straha od pravljenja greške.
Đorđe kroz primere iz svoje konsultantske prakse objašnjava kako se prava dubina rešavanja problema u firmama postiže isključivo kroz autentične međuljudske odnose i poverenje, a ne kroz automatizovane AI agente.
Govori o tome kako vaspitava svoju decu (generaciju Alfa) u digitalnom dobu; sin još uvek nema pametni telefon, a preko leta planira da sa njima zajedno istražuje AI kako bi naučili kada je on koristan, a kada nepotreban.
Zaključna poruka: AI je isključivo alat stvoren da olakša ljudski rad. Važno je praviti pauze, maći se od ekrana i negovati fizički kontakt i originalno razmišljanje pomoću papira i olovke.
Drugi razgovor: Mihajlo sa dr Ljubišom Bojićem
Dr Ljubiša Bojić (akademik i istraživač) upoređuje kognitivni napor nekada (tokom pisanja doktorata 2013. godine) i danas. Objašnjava da algoritmi danas serviraju sadržaj i smanjuju elemenat slučajnosti i “sanjarenja” (day dreaming) koji su ključni za ljudsku kreativnost.
Uvodi filozofske koncepte poput “Platonove pećine” i “AI Providence” (ideja da AI, slično religijskom konceptu, prati svaki naš korak i suptilno nas usmerava/gurka kroz digitalni svet).
Upozorava na opasnost konformizma ako studenti i naučnici koriste AI za generisanje gotovih radova umesto za inspiraciju. Navodi primer sa prestižne konferencije Neurips gde su otkriveni radovi sa potpuno izmišljenim AI referencama.
Smatra da AI zapravo ogoljuje stvarnost i pruža priliku da se obrazovanje vrati interakciji uživo (poput “priča oko ognjišta”), gde će se vrednovati isključivo sama ideja i metodologija, a ne puka forma pisanja.
Izražava zabrinutost da bi AI mogao negativno uticati na 95% ljudi, što će dovesti do još većeg društvenog raslojavanja na klasu koja razmišlja i klasu koja to prepušta algoritmima.
Govori o patološkim odnosima sa AI-jem (slučajevi gde je AI navigirao ljude na samoubistvo) i o aplikacijama za “AI companionship” (poput Replike), koje mladi koriste kao zamenu za stvarne partnerske odnose zbog nedostatka hrabrosti i straha od odbijanja uživo.
Ističe nužnost uvođenja “algoritamske i medijske pismenosti” u škole kako bi mladi razumeli kako tehnologija manipuliše njihovim stavovima.
Predstavlja zanimljiva naučna istraživanja koja je sprovodio:
Lingvistička pragmatika: Kako AI prepoznaje ironiju, sarkazam i preneseno značenje u poređenju sa studentima.
AI Agenti: Simulacija ponašanja ličnosti na društvenim mrežama, gde su AI agenti pokazali oko 98% konzistentnosti u reagovanju u skladu sa dodeljenom političkom ili društvenom personom.
Harry Potter Fandom: Testiranje autentičnosti stila pisanja, gde je AI u nekim segmentima ocenjen autentičnijim od stvarnih autora.
Mapiranje vrednosti: Istraživanje je pokazalo da su AI modeli (poput OpenAI-a) kroz fine-tuning strukturirani tako da naginju zapadnim, liberalnim (“left-leaning”) vrednostima, što otvara pitanje globalne regulacije.
Pogled u budućnost i tržište rada: Poslovi poput programiranja i call-centara se drastično menjaju i automatizuju. Dr Bojić predviđa razvoj robota opšte namene koji će menjati ljude u kućnim poslovima, i spominje koncept univerzalnog osnovnog dohotka.
Zaključuje da se AI mora regulisati na nivou sveta, a pojedincima savetuje da svakodnevno gase telefone, provode vreme u prirodi i sa porodicom jer je ljudska vizija i dubina emocija ono što nas čini ljudima.
Zaključak
Voditelji rezimiraju ključne poruke panela, ističući da je poenta u tome da prirodna inteligencija mora da vodi veštačku, a ne obrnuto. Pozivaju sve učesnike na druženje uživo u pubu “Docker” kako bi kroz direktan kontakt razvijali zajednicu i rešavali stvarne probleme.
Ključne poruke
Glavna poruka: Prirodna inteligencija je na prvom mestu
Veštačka inteligencija (AI) napreduje neverovatno brzo, ali panelisti su složni u jednom – ona je isključivo alat. AI može da automatizuje procese, ali ne može da zameni ljudsku viziju, autentičnost i dubinu međuljudskih odnosa. Ključno je da prirodna inteligencija vodi veštačku, a ne obrnuto.
1. Kako pametno koristiti AI (Đorđe Maričić)
Alat za strukturu, ne za gotova rešenja: AI treba koristiti za organizaciju misli, dobijanje šire slike i inspiraciju za postavljanje pravih pitanja, dok konačna realizacija i provera moraju ostati na čoveku.
Problem “podilaženja”: AI je programiran da bude empatičan i često hvali korisnikove ideje, što može stvoriti lažnu sliku nepogrešivosti i napumpati ego.
Kritičko razmišljanje i ranjivost: Prava dubina u poslovanju i rešavanju problema ne dolazi iz Eksel tabela i AI agenata, već iz autentičnih ljudskih odnosa, poverenja i sposobnosti da budemo ranjivi pred drugima.
2. Znakovi za uzbunu i društveni uticaj (dr Ljubiša Bojić)
Opasnost od konformizma: Delegiranje kognitivnog napora AI-ju (npr. pisanje gotovih radova ili donošenje banalnih odluka) guši ljudsku kreativnost. Spomenuti su i bizarni/patološki primeri gde ljudi koriste AI kao zamenu za partnere (AI companionship) zbog straha od odbijanja uživo.
Društveno raslojavanje: Postoji rizik da će AI negativno uticati na 95% ljudi tako što će ih pretvoriti u “deo čopora” koji pasivno konzumira servirani sadržaj. Klasa koja zadrži sposobnost samostalnog kritičkog razmišljanja postaće viša klasa.
Algoritmom vođeno društvo: Mladi često nisu svesni koliko su njihovi stavovi i ponašanje oblikovani algoritmima društvenih mreža koji polarizuju i raslojavaju društvo. Hitno je potrebno uvođenje algoritamske i medijske pismenosti u škole.
3. Budućnost tržišta rada i karijere
Inovacija i vizija su na ceni: Poslovi poput osnovnog programiranja ili kol-centara se ubrzano automatizuju. Međutim, ljudi koji imaju originalne ideje, jasnu viziju i sposobnost da upravljaju AI sistemima kao supervizori uvek će biti neophodni.
Ekspertiza + AI: Ključ uspeha u narednih 5 do 10 godina jeste postati ekspert u svojoj oblasti, a zatim koristiti AI da se to znanje oplemeni, ubrza i pretoči u finalni proizvod.
Zaključak: Vreme je za AI detoks
Događaj je zatvoren pozivom na AI detoks – svesno odlaganje telefona, smanjenje vremena provedenog pred ekranom i povratak prirodi, porodici i papiru i olovci (koji dokazano dublje urezuju procese pamćenja u mozak). Prava snaga i rešenja nastaju kada ljudi od krvi i mesa sednu zajedno uživo i razmene energiju.
Glavna poruka: Prirodna inteligencija je na prvom mestu
Kako pametno koristiti AI (Đorđe Maričić)
Znakovi za uzbunu i društveni uticaj (dr Ljubiša Bojić)
Budućnost tržišta rada i karijere
Zaključak: Vreme je za AI detoks