Gde su mladi na edukativnim događajima?

Challenges
,
1

:light_bulb: Kako bismo mogli da privučemo mlade na edukativne događaje?

DISKUSIJA JE ISPOD TEKSTA, ČEKAMO TVOJ INPUT :nerd_face:

Otkad smo osnovali zajednicu, ideja je bila da rebrendiramo “štrebere” — da pokažemo da to nije uvreda, već mindset.

Pisala je i @Danijela_Savic u kategoriji Geek Culture o tome ko su i šta su štreberi, ali svaki pokušaj definicije kalupi nešto što ne treba da ima granice.

Jer “štreberi” nisu samo oni koji uče (nepopularno danas), već svi koji vole da znaju više, da istražuju, da stvaraju, da postavljaju pitanja i ne odustaju dok ne nađu odgovor.

Sada želimo da se fokusiramo baš na vas — srednjoškolce i studente koji možda još ne bi za sebe rekli da su štreberi (iako to jesu :wink:).

Zanima nas kako bismo mogli vas da privučemo na edukativne događaje, da vas zainteresujemo da dođete, da učite, da upoznate druge slične sebi — i da pri tom uživate.

Dakle, pitanje 1. štreberskog izazova glasi:

:thought_balloon: Kako bismo mogli da privučemo mlade na edukativne događaje?

:bullseye: Napiši ispod svoje razmišljanje/predlog — može biti ozbiljan, duhovit, kratak, luda ideja ili iskren komentar iz tvog iskustva.

Najkreativnije i najiskrenije odgovore nagrađujemo kartama za DigiTalk konferenciju uživo u Nišu, vrednim preko 100€!

:date: Rok za slanje komentara za nagradu: 19.10.2025.
Komentare slati isključivo ovde u temi kao odgovor, ostale nećemo uzimati u obzir.
:trophy: Najinspirativnija razmišljanja objavićemo na mrežama.

1080×1350 89.2 KB

2

Mladi će lendati na događaje ako oni budu gejmifikovani. Ako dožive da su deo igre, a ne samo publika.
Za uzrast 10–15 godina, možda bi ih privukao Roblox ili Fortnite hub kao deo događaja: digitalni svet u kojem mogu da se spawnuju, istražuju, dobijaju questove i badgeove kroz interaktivne misije.
Tako bi se prirodno aktivirali i povezali sa zajednicom. Za pet godina, ti isti učesnici bi mogli da leveluju u učesnike konferencijskog formata.

Za mlade od 15–24 godine, gejmifikacija može ići kroz sport, fitness i health challenge koncepte – IRL questovi koji vode ka achievementima, team play-u i prvim radnim iskustvima.
Takvi formati stvaraju osećaj progress bara, tj da svaki njihov korak ima cilj, nagradu i zajednicu iza sebe.

1 Like
3

Mislim da bi privuklo mlade na Digitalku naredna tri predloga:

,Career corner" gde firme traze mlade talente.

Instagrammable momenti: zanimijivi photo sadržaj,

LED natpisi, kratak video recap.

Mini takmicenja, kvizovi, “pitch your idea” sesije.

1 Like
4

Štreberi zapravo pronalaze ideje i prave korelacije između raznoraznih sistema i pronalaze načine kako bi mogli da stvaraju nešto. Tako da, ja mislim da biti Štreber je pre svega biti zainteresovan za saznanje i za konstantno usavršavanje svojih sposobnosti. Tako da, samo to tvoje pitanje kako dovesti ljude na edukativni event to je događaje. Ja bi to promenio skroz, znači ne bi uopšte pričao o edukativnim eventovima jer mislim da za Štrebere prave to je zapravo turn off. Kao šta ćeš ti mene da učiš brate, nego ja bi to skroz promenio da zvuči tako već da budu jako selektivne aktivne teme. Naprimjer hackatonu vibe codingu, to je bilo super. I da da, ceo koncept ne bude oko toga šta će oni tu da nauče nego već od koga oni tu mogu da nauče. Ili sa kim će tu da budu, ko će sve tu da bude i šta može da se očekuje od toga. Ja mislim da kad ljudi krenu, kad mindset malo krene da se menja, kad ljudi vide da evo brate ako si ti jako pametan, ako si Štreber, prijelika da budeš sa svojima nisu baš svugde. I onda će ljudi da krene da cene to što imaju zajednicu gde mogu da dođu i da blee sa ljudima koji su slični kao i oni. I onda će prirodno da se digne količina ljudi koja dolazi na te eventove i tako dalje. Ja mislim taj mindset prvo da se razbije, a kako to da se uradi nisam sto posto siguran. Mislim da male neformalne eventove kao dokjer recimo svakog četvrtka gde se ukupljaju takozvani Štreberi, to ti je jedan način. Drugi je da se organizuju hakatoni i tako dalje redovnije. Jer mislim da je ljudima bitno da vide da imaju konstantno negde gde da dođu i konstantno imaju nešto gde mogu da se uključuju u neku zajednicu i tako nešto. Ako ljudi to nemaju, taj neki konsistenci u dostupnost odnosa i tako dalje, mislim da se to dosta da ilutuje i da traže te konekcije negde drugde i onda upadnu u druge neke zajednice i bave se nekim drugim stvarima gde mogu da imaju više konsistentne odnose sa drugima. Tako da ja bi to prvo optimizoval da ima više eventova, da budu više konstantni i da to bude zapravo nešto cool, a ne edukacija. Jer mislim da sama edukacija kao tema nije nešto što je danas bitno. Mislim da je mnogo bitnije što ti možeš praktično da uradiš sa svojim znanjem. Mi svi imamo jako puno znanja, na kraju krajeva internet je demokratizovao znanje, tako da edukacija samo po sebi mislim da nam ne znači toliko. Eto, to je moje mišljenje. Srečno.

1 Like
5

Mislim da influenseri igraju veliku ulogu, to su osobe čije mišljenje mladi poštuju i prate. Tako da dovođenje influensera na događaj mislim da bi privukla ljude.

1 Like
6

Mislim da sve kreće iz škola ako se radoznalost i interesovanje neguju od ranog uzrasta, deca će kasnije sama želeti da idu na edukativne događaje. Ali trenutno mislim da su influenseri ključ ako se poruka prenese na pravi način, oni mogu najviše da pokrenu mlade.

1 Like
7

  • Pomenuše gore influensere, verovatno mislivši na ove popularnije koje svi viđamo, makar slučajno i u prolazu, da ne kažem swipe-u. I ja bih se složio da informacija o edukativnom događaju treba da dođe od osobe koja ima uticaj na nas, samo što su moji influenseri najčešće ljudi koje poznajem i sa kojima mogu da pričam 1v1. Nisam siguran da bih se zadržao na ovom post-u da mi drugar nije rekao.

  • Cimati neke kul nastavnike i profesore, koji odobravaju taj edukativni događaj da eventualno ustupe deo časa za prezentaciju toga ili da ostave učenicima/studentima gde mogu više da se informišu. Eventualno da se ponudi neka bolja pogodnost za sve one koji se prijave preko njih (razraditi neki reward/referral sistem?). Možda da targetirano tražite štreber-profesore da se pridruže na jednu od ovakvih mreža gde bi mogli da osluškuju za neke kul događaje, a koje bi posle mogli sami da plasiraju svojim učionicama/amfiteatrima. Mislim da već postoji infrastruktura za prenos informacija o edukativnim događajima do mladih, samo nije u potpunosti aktivna.

    dunno, just leaving it here :man_shrugging:

1 Like
8

Za početak bih zamenila reč “ Edukacija” za rečenicu “ kako da.. pa npr. Od hobija napraviš keš” ili tako nešto u tom maniru..

Interaktivne radionice ( kratkog formata) uz određene teme koje poznaju, npr. Kultura, digitalni svet …

grupni izazovi, npr. sa temomo za biznis ideju u 10 min.

Saradnja sa poznatim i mikro influenserima.

I obavezno neki Insta kutak☺️

9

Odgovor na pitanje “kako privući mlade na edukativne događaje” zavisi od toga o kom segmentu mladih ljudi govorimo.

Ima mladih koji su radoznali i željni znanja i poznanstava pa prvi kliknu na dugme “prijavi se!”, istovremeno, ima i onih kojima je to štreberski (u ovom slučaju, ta reč nosi negativno značenje) i radije bi otišli na kafu, skrolovali na telefonu, blejali…

Čvrsto verujem da je upravo u tom pogledu na stvar - ključ. Treba im predstaviti edukativne događaje kao priliku da napreduju, upoznaju ljude sebi slične, okruže se zdravim razmišljanjem, dobiju ogromnu vrednost - i sve to njihovim jezikom. Onim jezikom koji će im reći da to nije još jedno smor predavanje koje je nepotrebni produžetak školskih časova.

Živimo u eri u kojoj pažnja traje kraće nego ikad. Mladi su svakodnevno bombardovani informacijama, pozivima, izazovima, notifikacijama. Svaka sekunda donosi novi sadržaj — video, objavu ili trend. U tom moru impulsa, edukativni događaji se bore za mesto.

Mnogi organizatori veruju da mladima „nije stalo“, ali istina je drugačija: stalo im je, samo traže smisao, autentičnost i iskustvo koje zaista vredi. Ako ne prepoznaju sebe u temi, formatu i tonu komunikacije, neće doći - ne zato što su nezainteresovani, već zato što su naučili da filtriraju ono što im ne deluje iskreno ili relevantno.

Pitanje, dakle, nije kako ih naterati da dođu, već kako stvoriti događaj čiji će deo biti sa iskrenim uživanjem i zadovoljstvom.

Često se o mladima govori kao o jednoj grupi, ali to je daleko od istine. Mladi su širok spektar – od 13 do 30 godina, od učenika do preduzetnika, od introvertnih analitičara do ekstrovertnih umetnika. Svaka potkategorija ima svoje motive, vrednosti i jezik.

Za neke je ključno da događaj donosi priliku za lični razvoj; za druge da se povežu sa zajednicom; treći traže priznanje i prostor za izražavanje.
Zato je polazna tačka uvek ista: razumevanje publike.

Organizator mora da zna kome se obraća - ne samo kroz godine i školu, već kroz priče, vrednosti i strahove.

Pođimo od par pretpostavki koje bismo praktičnim testiranjem utvrdili ili korigovali:

  • Učenici često traže inspiraciju, uzore i osećaj da ih neko vidi i razume.

  • Studenti žele prilike koje vode ka karijeri, iskustvu, kontaktima.

  • Mladi aktivisti traže platformu da deluju.

  • Mladi u manjim sredinama traže mogućnost da izađu iz okvira i vide da nisu sami.

Sociološki gledano, mladi su generacija koja se formira u vremenu nesigurnosti, ali i ogromnih mogućnosti. Oni traže pripadnost, smisao i prostor za doprinos. Ako događaj to ponudi, ne treba ih „ubediti“ da dođu, jer će sami to želeti.

Šta mlade pokreće? Postoje tri duboka pokretača angažovanja mladih:

1) Relevantnost

Mladi moraju da razumeju zašto nešto uče. Ako ne vide primenu, neće biti motivisani. Tema mora da ima dodir sa njihovim realnim svetom - školom, društvenim mrežama, ličnim dilemama, budućim poslom. Na primer, radionica o „komunikaciji“ možda neće privući pažnju, ali „kako izbeći nesporazume u grupnim projektima ili u vezi“ - hoće.

2) Iskustvo

Oni ne žele da budu publika - žele da budu deo procesa. Interaktivni formati, radionice, diskusije, igre, timski izazovi i stvarni zadaci mnogo su efektivniji od predavanja.
To je psihološki princip aktivnog učenja - ono što sami dožive i urade, ostaje im trajno.

3) Zajednica i atmosfera

Za mlade je zajednica važnija od sadržaja.
Osećaj pripadnosti, podrške, i topline često je ono što ih „veže“ za događaj. Ne dolaze samo zbog znanja, već zbog energije i ljudi.
Zato su neformalni trenuci - pauze, afteri, razgovori - jednako važni kao i predavači.

Pored svega navedenig takođe je jako važno i obratiti pažnju na:

1) Vizuelni identitet

Mladi reaguju na estetiku - ne zato što su površni, već zato što su vizuelno pismeni.
Dizajn, boje, ton poruke – sve mora da odražava duh generacije kojoj se obraćamo kroz projekat na kom radimo.

2) Ton komunikacije

Važno je govoriti sa njima, ne o njima. Bez formalnog jezika, bez „stručnih“ fraza…

3) Formati

Umesto dugih monologa, potrebno je kombinovanje radionica, kratkih panela, Q&A sesija, timskih izazova, igri i otvorenih razgovora.
Gejmifikacija je uvek dobra ideja (onda kada se uradi u skladu sa suštinom umesto da se nasilno ubacuje!) – izazovi, poeni, simbolične nagrade…

4) Digitalni kanali

Mladi ne čitaju plakate, ali prate story-ije. Instagram, TikTok, Discord, WhatsApp – to su njihovi kanali komunikacije.

Kako bi mladi čuli za događaj koji se organizuje, potrebno je biti na mestima gde su i oni:

  • Partnerstva sa školama, fakultetima i omladinskim organizacijama daju kredibilitet

  • Ambasadori događaja – mladi koji pričaju o njemu

  • Influenceri i mikro-kreatori pomažu da se premosti jaz između „organizatora“ i „publike“

  • Storytelling kroz realne priče mladih učesnika prethodnih događaja — najbolja reklama.

  • UGC (korisnički generisan sadržaj) – podstaknuti učesnike da sami kreiraju sadržaj (fotke, videe, recenzije)

  • Benefit za rane prijave ili mala iznenađenja

  • Kreiranje online zajednice pre događaja (npr. grupni chat ili Discord kanal) omogućava povezivanje i osećaj da su deo nečega pre nego što dođu.

Na kraju, sve se svodi na jedno: ako želiš da privučeš mlade, moraš razmišljati kao oni.
Pogledaj svet njihovim očima, razumi šta im je važno, a šta im je dosadno…

1 Like